
Напомена. Поверење у сопствени увид је драгоцено, али без довољно искуства не можемо бити сами себи лекари ни психолози. Ако нас мисли или расположење преоптерећују, потражимо стручну помоћ.
Интроспекција је самопосматрање: опажање сопствених мисли, осећања и телесних сензација. У науци је дуго спорна јер је субјективна, а истраживања показују два ограничења: често не знамо праве разлоге свог понашања [1], а само посматрање мења доживљај који посматрамо [2]. Ипак је незаменљива за оно што се другачије не може испитати: снове, планове, сећања и начин на који нешто доживљавамо.
Јога као вежба пажње
Истезање, потпуно јога дисање, контемплација (размишљање о појави) и медитација вежбају усмеравање пажње и свест о телу. Истраживања свесности (енг. mindfulness) наводе регулацију пажње, свест о телу, регулацију емоција и промену перспективе о себи као компоненте тог процеса [3][4]. Зато ко је посвећен пракси временом стиче начин размишљања који му омогућава да психичке процесе сагледа уз извесну дистанцу.
Етика као темељ
Већина стилова јоге укључује и морална начела. Први степен потпуне праксе чине опште етичке заповести: ненасиље, истинољубивост, уздржавање од присвајања туђег, умереност и невезаност за посед [5]. Пракса није резервисана за монахе и аскету: „Онај ко испуњава своје друштвене дужности, а изнутра остаје слободан, прави је јогин“ [5]. Савесно испуњавање обавеза је, дакле, и sâmo пракса.
Четири квалитета
Модул следи четири квалитета из класичног духовног приручника [6]:
- добро расуђивање: разликовање важног од неважног и истинитог од лажног;
- контролисање жеља: амбиција без порицања себе и без везаности за резултат, уз захвалност;
- добро владање: мирне мисли, стрпљење, радост, сабраност и поверење у себе;
- љубав: воља и одлука да помажемо и не повређујемо.
Можемо да будемо сигурни у себе и своје одлуке ако добро расуђујемо, контролишемо жеље, добро се владамо и носимо љубав у себи.
О модулу
Модул је организован као курс од осам часова. Сваки час покреће процес интроспекције уз класичне вежбе истезања и потпуно јога дисање, а пажња је усмерена на сензације у вези са физичким и менталним процесима. Мањи део часа посвећен је контемплацији и медитацији, што може бити увод у сложеније менталне праксе.
Фотографија
Фотографија: Јога Лозница.
Извори
- Nisbett, R. E. i Wilson, T. D. (1977). Telling more than we can know: Verbal reports on mental processes. Psychological Review, 84(3), 231–259. https://doi.org/10.1037/0033-295X.84.3.231
- Schooler, J. W. (2002). Re-representing consciousness: Dissociations between experience and meta-consciousness. Trends in Cognitive Sciences, 6(8), 339–344. https://doi.org/10.1016/S1364-6613(02)01949-6
- Hölzel, B. K., Lazar, S. W., Gard, T., Schuman-Olivier, Z., Vago, D. R. i Ott, U. (2011). How does mindfulness meditation work? Proposing mechanisms of action from a conceptual and neural perspective. Perspectives on Psychological Science, 6(6), 537–559. https://doi.org/10.1177/1745691611419671
- Tang, Y.-Y., Hölzel, B. K. i Posner, M. I. (2015). The neuroscience of mindfulness meditation. Nature Reviews Neuroscience, 16(4), 213–225. https://doi.org/10.1038/nrn3916
- Ajengar, B. K. S. (2015). Svetlost joge. Novi Sad: Istok–Zapad.
- Krishnamurti, J. (1910). At the Feet of the Master. Adyar: Theosophical Publishing House.